Obličje i ništavilo Lyrics

Pokidan svet,vremena lišen,
dok kiša lije pod okriljem mrtve tišine.
Bit toliko statična i trula
da čak i slep čovek sa gađenjem gleda s visine,
ovo carstvo prašine, što polako ali sigurno ka ponoru ide.

Gle radost,što uz ponos biva razapeta
Gle nadu leži u reci mrtva, utopljena
Potpuni triumf prvobitnog elementa
Eterični vrisak poslednjeg otkrovljenja.

Gle veličanstven razum što puca po šavovima,
izopačen, ponižen, bačen lavovima!
Gle pogubljenu svest što u panici shvata
da dublje i dublje u zaborav propada!

Iz ambisa cveta iskra našeg spasenja
Izrod zgaženih snova i silovanih sećanja
Sav zvuk poješće vakum kad seme proklija
i kada iz obličja nikne večna praznina.